Februar se često smatra „vrhuncem zime“, ali kada je reč o bolestima pluća, on je mnogo više od toga — to je mesec kada se više faktora poklopi i stvori idealne uslove za širenje respiratornih infekcija.
Za razliku od januara, kada sezona respiratornih virusa tek dobija zamah nakon prazničnih okupljanja, februar je period kada se infekcije već „razmahnu“. Virusima je potrebno vreme da se prošire kroz populaciju, pa se najveći broj obolelih često beleži upravo tada. U martu, s druge strane, temperature počinju da rastu, ljudi češće borave napolju, a cirkulacija vazduha je bolja, što prirodno smanjuje rizik od prenošenja infekcija.
U februaru se posebno povećava broj slučajeva gripa (influenza), bronhitisa i upale pluća. Hladan i suv vazduh oštećuje sluzokožu disajnih puteva, čineći je podložnijom virusima i bakterijama. Uz to, zbog hladnoće ljudi provode više vremena u zatvorenim prostorijama sa slabijom ventilacijom, što olakšava širenje kapljičnih infekcija. Zagađenje vazduha, koje je u mnogim gradovima izraženije tokom zime, dodatno opterećuje pluća i pogoršava simptome kod osoba sa astmom ili hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP).
Februar ima i posebno mesto u savremenoj istoriji respiratornih bolesti. Upravo u februaru 2020. godine Svetska zdravstvena organizacija je zvanično imenovala bolest COVID-19, uzrokovanu virusom SARS-CoV-2. Iako je virus počeo da se širi krajem 2019. godine, februar je bio mesec kada je postalo jasno da se svet suočava sa ozbiljnom globalnom pretnjom. Nedugo zatim, u martu 2020, proglašena je pandemija.
Pandemija je pokazala koliko su zimski meseci pogodni za širenje respiratornih infekcija. I tokom narednih godina primećeno je da talasi COVID-19 često jačaju u hladnijem delu godine, slično kao i grip. Razlog je kombinacija klimatskih uslova, boravka u zatvorenim prostorima i sezonskih promena u imunitetu.
Dakle, februar nije „opasniji“ sam po sebi, ali predstavlja tačku u sezoni kada se efekti zime akumuliraju: imunitet je iscrpljen nakon dugog hladnog perioda, virusi su već uveliko u cirkulaciji, a uslovi za njihovo širenje i dalje su idealni. Zbog toga zdravstvene službe često beleže porast respiratornih bolesti upravo u ovom mesecu.
Najčešće plućne bolesti u februaru
Grip (influenza)
Sezona gripa u Evropi i regionu najčešće dostiže vrhunac upravo tokom februara. Epidemiološki podaci iz prethodnih godina pokazuju da se najveći broj laboratorijski potvrđenih slučajeva registruje između kraja januara i sredine februara.
Grip može izazvati ozbiljne komplikacije, posebno kod starijih osoba, hroničnih bolesnika i dece, a jedna od najčešćih komplikacija je upala pluća.
Bronhitis
Akutni bronhitis je čest tokom zimskih meseci. Dugotrajan kašalj, otežano disanje i osećaj „težine“ u grudima tipični su simptomi. Hladan vazduh dodatno pogoršava stanje jer sužava disajne puteve.
Upala pluća (pneumonija)
Pneumonija je ozbiljnije oboljenje koje može nastati kao komplikacija virusnih infekcija. U februaru se beleži porast hospitalizacija upravo zbog komplikacija respiratornih bolesti.
Pogoršanje hroničnih bolesti
Osobe sa astmom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP) često imaju izraženije simptome tokom februara. Zimsko zagađenje i hladan vazduh dodatno opterećuju već osetljiva pluća.
Statistički obrazac zimskih infekcija
Epidemiološki nadzor u većini evropskih zemalja pokazuje jasan sezonski obrazac:
-
Rast broja obolelih počinje krajem decembra
-
Nagli porast registruje se tokom januara
-
Vrh se dostiže u februaru
-
Postepeni pad beleži se u martu i aprilu
Ovaj ciklus se ponavlja iz godine u godinu, uz manja odstupanja u zavisnosti od tipa virusa i vremenskih uslova.
No comment