Prijateljstvo i novac često stavljaju odnos među ljudima na iskušenje. Kada su ljudi zaista prijatelji, novac ne bi trebalo da bude mera njihovog odnosa. Pravi prijatelj pomaže kada može i kada vidi da je pomoć potrebna, ne razmišljajući odmah o dugu, rokovima i računici. U takvim trenucima novac nije samo papir ili broj, već znak poverenja i brige za drugu osobu.
Zato mnogi kažu da pravi prijatelji ne pozajmljuju novac – oni ga poklanjaju. Ne zato što očekuju da ga nikada neće dobiti nazad, već zato što im je važnije da pomognu nego da vode evidenciju o svakom dinaru. Kada je odnos iskren, novac nikada nije iznad prijateljstva. Ako se jednog dana i vrati, vrati se iz zahvalnosti, a ne iz pritiska.
U pravom prijateljstvu novac nikada nije dug, već samo znak da je neko bio tu kada je najviše trebalo.
S druge strane, postoje ljudi koji svaku pomoć pretvore u dug koji stalno podseća na sebe. Tada novac prestaje da bude pomoć i postaje teret koji može polako da uništi odnos. Kada se svaka pozajmica meri i pamti, prijateljstvo počinje da liči na trgovinu.
Zato se često kaže da pravo prijateljstvo pokazuje koliko smo spremni da pomognemo bez kalkulacije. Novac dolazi i prolazi, ali poverenje i podrška između ljudi su ono što zaista ostaje. A kada prijateljstvo opstane i posle teških trenutaka, onda je jasno da nikada nije ni zavisilo od novca.
No comment